Dana 21. maja 2024. godine stupa na snagu obaveza upotrebe rodno senzitivnog jezika. U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti šta je rodno senzitivni jezik, ko će imati obavezu da ga koristi i koje su kazne za kršenje te obaveze. Šta je rodno senzitivni jezik Radi lakšeg tumačenja obaveze upotrebe
Zakonsko pravilo glasi da se, u svrhu godišnjeg odmora, radna nedelja uvek računa kao 5 radnih dana. Drugim rečima, zaposlenom koji je nedelju dana na odmoru, „piše se“ iskorišćenih 5 dana odmora, jer logično, dani kada zaposleni inače ne bi radio (npr. vikend) ne računaju se u godišnji odmor. Ali,
Iako je mmnogima poznato da više ne postoji prebacivanje neiskorišćenog godišnjeg odmora, već obaveza isplate naknade za neiskorišćeni odmor, pitanja koja često ostaju otvorena jesu: u kojim slučajevima se ova naknada isplaćuje, kako se obračunava i da li se ili koliko oporezuje. Sve ovo saznaćete u tekstu koji sledi
Ukoliko u Zakon o državnim i drugim praznicima kao i u Zakonu o radu, tražite koji su to „neradni dani“, na takav pojam nećete naići. Ono šta mi nazivamo neradnim danima, zapravo su dani koji su Zakonom o državnim i drugim praznicima u RS određeni kao dani državnih i verskih
Ukoliko zaposleni ispuni uslov za odlazak u starosnu penziju, radni odnos prestaje po slili zakona. U tom slučaju niko nikome nije dao otkaz, već se radni odnos prosto „završio“ zbog sticanja prava na starosnu penziju. Ali šta je sa odlaskom u prevremenu starosnu penziju, da li i tada radni odnos
Stari i novi, prošlogodišnji i ovogodišnji, odmor za prošlu i odmor za tekuću godinu. Od toga kako ove dve komponente odmora nazivamo, bitnije je da u svakom trenutku znamo da li i koliko dana odmora imamo, računajući i odmor od prošle godine. Zakon o radu daje nam egzaktna pravila pomoću
Za postojanje radnog odnosa potrebno je da poslodavac i zaposleni zaključe ugovor o radu. Međutim, u određenim situacijama, i faktičko obavljanje posla, bez zaključenja ugovora o radu, može se smatrati radnim odnosom uz postojanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa. Šta je radni odnos Da bismo odgovorili na
Ukoliko vam je poznato da minimalna zarada ne može biti pravilo, već da se radi o meri koju firma uvodi zbog lošeg poslovanja, onda verujem da ste zabrinuti za sve one ugovore o radu u kojima stoji isplata minimalne zarade kao trajne. Krenimo od onoga šta ne treba da radite,
To je onaj iznos koji zaposleni svakako prima za dolazak na posao i obavljanje posla, za standardni radni učinak. Dakle, ovde ne govorimo o uvećanoj zaradi, nakadi zarade, radnom učinku itd. Sve su ovo drugi elementi koji mogu ali ne moraju biti navedeni u ugovoru o radu (s obzirom da već postoje u Zakonu u radu i pravilniku o radu koji morate imati).
U ovom trenutku još uvek je moguće osnivanje doo odlaskom u APR, ali uskoro će novi vlasnici svoju firmu moći da osnuju samo online…
Ukoliko ne želite više da budete član, odnosno jedan od vlasika firme, imate pravo da iz firme istupite. To pravo odnosi se na sve vlasnike firme, bez obrzira na procenat učešća ili visinu udela. Ono šta se razlikuje kada je u pitanju istupanje jeste da li član istupa dobrovoljno ili za to postoji opravdan razlog. U slučaju postojanja opravdanog razloga, istupanje iz društva može biti,…
Ulazak novog člana u društvo. Društvo sa ograničenom odgovornošću najčešće osnivaju 2 do 3 lica, koja se dobro poznaju ili u najmanju ruku imaju zajedničke poslovne interese i ciljeve. I pored toga, često se javlja potreba ulazak novog člana u društvo. Zašto? Na prvom mestu, to može biti slučaj kada jedan član društva želi da napusti društvo i svoj udeo prenese na neko drugo lice.
Da, moguće je da se izvrši prelazak preduzetnika u doo (društvo sa ograničenom odgovornošću). Ovaj prelazak nije „direktan“ jer ustvari doazi do gašenja preduzetnka i nastavljanja delatnosti u formi doo. Iako zvuči komplikovano, u pitanju je jedan postupak koji će u ovom tekstu biti detaljno objašnjen. Zašto vršiti prelazak preduzetnika u DOO: Prvi i najčešći razlog je trenutak kada godišnja primanja preduzetnika pređu 6 miliona dinara. U tom trenutku, preduzetnik,…
Nezakonito naplaćeni troškovi bankarske garancije – kako da vratite novac. Sigurno ste čuli, a verovatno i sami platili, troškove obrade kredita. Navedeni troškovi su neosnovao naplaćeni bez obzira da li je kredit podizalo fizičko lice ili firma kao pravno lice. Sudska praksa je otišla i korak dalje i proširila ovo pitanje i na Troškovi bankarske garancije ugovor o,…
Zašto je probni rad koristan pri zapošljavanju novih ljudi? Izabrali ste kandidata kojeg želite da zaposlite ali i dalje niste sigurni da će stručno, saveso i efikasno obavljati poslove. Šta ako se posle nekoliko meseci ispostavi da ipak nije odgovarajući za tu poziciju? Postoji način da najpre proverite stručne i druge radne sposobnosi novozaposlenog i to kroz probni rad. Druga opcija koju praktikuju poslodavci je ta da rad novozaposlenoh proveravaju tako što sa njim prvo zaključe ugovor na,…
Otvorili ste firmu u formi preduzetnika i došlo je vreme prve naplate. Prvi put dolazite u situaciju da kupcu ili korisniku Vaših usluga treba da izdate fakturu. Logično da ćete sebi postaviti pitanje kako uopšte treba da izgleda faktura za paušalce. Ta faktura, odnosno račun, pre svega mora da sadrži sve elemente propisane zakonom. U suprotnom, ne samo da možete da se nađete u poreskom prekršaju već možete da budete i u situaciji da dužnik nije u obavezi da izvrši plaćanje po takvoj,…
Izmene Osnivačkog akta društva Osnivačkim aktom društva (DOO), koji može biti Ugovor o osnivanju kada društvo osniva više osnivača, ili Odluka o osnivanju društva kada društvo osniva jedan osnvač, osniva se društvo i taj akt se obavezno prilaže prilikom registracije društva u APR-u. Društvo može, a nekada je u obavezi, da vrši izmene Osivačkog akta, o čemu će ovde biti reči.
Šta je osnivački akt? Da li je to isto što i ugovor o osnivanju? Ko ga potpisuje? Šta sve mora da sadrži? Iako deluje na prvi pogled komplikovano, u ovom tekstu pojasnićemo sva pojedinačna pitanja u vezi sa Osnivačkim aktom tako da ćete imati jasnu sliku o ovom aktu, čemu služi, kako se donosi i potpisuje. Da bi se društvo (DOO) uopšte osnovalo,…
Radno angažovanje direktora-radni odnos direktora u društvu Da li se direktor zapošljava u društvu ili ne? Da li prima platu? Da li se prijavljuje na socijalno osiguranje? Odgovor na ova pitanja zavisi od toga da li društvo angažuje direktora tako što zaniva radni odnos direktora u društvu ili ne.
Zakon o radu propisuje ograničen broj razloga, kao i postupak za davanja otkaza. Ukoliko zaposleni smatra da mu je otkaz dat bez zakonskih razloga ili u nezakonitom postupku, ima pravo da podnese tužbu za poništaj takvog otkaza. Rok za tužbu je 60 dana od prjema rešenja o otkazu. Ukoliko sud poništi,…
Pitanje u kojim slučajevima poslodavac može dati otkaz zaposlenom, postavljaju pre svega poslodavci, pre svega radi izbegavanja radnog spora zbog otkaza koji su dali. Ali ovo pitanje postavljaju i zaposleni, naročito kad im je već uručeno upozorenje pred otkaz. Otkaz ugovora o radu daje se pisanim koje i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Kada društvo sa ograničenom odgovornošću odluči da izda finansijski instrument „Pravo na sticanje udela“, napre sprovodi postupak donošenja Odluke o izdavanju ovog finansijskog instrumenta na nivou skupštine društva. Nakon toga sledi registracija emisije,…
Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima u naš pravni sistem uveden je novi finansijski instrument – „Pravo na sticanje udela“. Isti omogućava njegovim imaocima da steknu udeo u društvu po povlašćenoj ceni. Društvo izdaje ovaj finansijski instrument tačno određenim licima koja, na osnovu njega, stiču pravo da unapred određenog dana dospelosti steknu,…
pravo na sicanje udela kao finansijski instrument daje imaocu pravo da na osnovu njega stekne udeo u privrednom društvu
Pitanje kada, pod kojim uslovima i koja procedura prati određenje viška zaposlenih, često se postavlja pred poslodavce. Sva ova pitanja su u interesu i zaposlenog, naročito ukoliko poslodavac smatra da je on višak. Ono što je svima poznato jeste da Zakon o radu (Zakon) propisuje višak zaposlenih kao opravdan razlog za davanje otkaza. U ovom tekstu objasnićemo detaljno zakonske razloge za utvrđenje,…
Pitanje kolika treba biti plata za vreme vanrednog stanja i da li može uslediti otkaz u slučaju da poslodavac posluje smanjenim obimom ili uopšte ne radi, pitaju se i zaposleni i poslodavci. Smatramo da je naročito poslodavcima u interesu da plate ili davanje otkaza usklade na zakonit način, kako bi izbegli podnošenje tužbi time i obavezu isplate pune zarade sa kamato od dana kada,…
Likvidacija je dobrovoljni način prestanka privrednog društva-odlukom njegovih članova. Za razliku od stečaja, društvo prestaje likvidacijom samo kada je likvidno, odnosno kada društvo ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze. Pored likvidacije koja je otpočeta i sprovedena odlukom društva, postoji i prinudna likvidacija. Ovaj tekst baviće se samo dobrovoljnom likvidacijom. Postupak dobrovoljne likvidacije uređen je Zakonom o,…
Često autor nema precizan odgovor na pitanjekoliko iznosi njegov honorar. Da li autor naplaćuje neto ili bruto iznos, da li je u obavezi da plati poreze i doprinose, koji iznos honorara se stavlja u ugovor, samo su neka od pitanja koja se autoru obaevzno javljaju prilikom ugovaranja posla. Autorski honorar je nakanda koju autor ostvaruje po osnovu Autorskog ugovora (Ugovor o autorskom delu) za izrađeno autorsko delo. Autorski ugovor zaključuje autor sa naručiocem,…
Nekoliko dana unazad smo svedoci nenajavljenog i neočivanog štrajka u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“. Ovakvu okolnost, lično, možemo da podržavamo ili ne, da se solidarišemo sa zaposlenima ili ne. Međutim, ovaj tekst nije posvećen pitanju opravdanosti novih dešavanja već pitanju odgovornosti za štetu koju ste pretpreli zahvaljujući ovom štrajku. Sledi odgovor na pitanje da li je opravdana naknada,…
Poslodavac zaposlenom može da raskine ugovor o radu, odnosno da otkaz, samo iz zakonom propisanih razloga, u zakonitoj proceduri. Ove razloge i proceduru korisno je unapred znati, kako bi ste osigurali vaš položaj zaposlenog. Ovo je preduslov za zaštitu u slučaju da je otkaz ugovora o radu nezakonit. Za postupak zaštite je takođe zakonom propisana procedura.
Akcionar koji stekne najmanje 90% kapitala i akcija sa pravom glasa, ima pravo da prinudno otkupi sve akcije preostalih akcionara. Osnov za prinudni otkup jeste Odluka o prinudnom otkupu akcija koju donosi skupština akcionara. Odluka o prinudnom otkupu mora biti doneta u zakonitoj proceduri, sa zakonitim sadržajem. Ukoliko neko od preostalih akcionara smatra da je,…
Svi akcionari i članovi privrednog društva raspolažu kontrolom nad zakonitošću odluka skupštine. Međutim, pobijanje odluke skupštine može se ostvariti samo u sudskom postupku, iz tačno određenih razloga i u ograničenom roku. Ova pravila je veoma važno znati i slediti jer bez poštovanja istih nije moguće ispitiati zakonitost odluka skupštine. Nešto drugačija,…
Sigurni smo da ste više puta pročitali objavu „Obavezno evidentiranje stvarnih vlansika u APR-u“, ostavši sa pitanjem ko su stvarni vlasnici privrednih društava i kako se evidentiraju. Ovaj tekst daje odgovore upravo na ova pitanja, nakon čega ćete lako moći da izvršite evidentiranje stvarnih vlasnika. Par minuta čitanja ovog teksta omogućiće Vam da ovo misteriozno evidentiranje precrtate sa Vaše „to-do“ liste i nastavite mirno sa svojim poslovanjem.
Kada jedan akcionar, samostalno ili zajedno sa povezanim licima, stekne najmanje 90% snovnog kapitala društva i najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, takv akcionar (otkupilac) stiče pravo na prinudni otkup svih akcija preostalih akcionara. Tada ostali akcionari ne mogu da biraju da li će njihove akcije biti prinudno otkupljenje ili ne. Akcionari, međutim,…
Prilikom razvoda braka često se pred supružnicima javi pitanje: šta je zajednička imovina supružnika? Komplikacije se, dalje, javljaju prilikom utvrđenja koji deo imovine stečene u braku pedstavlja posebnu, a koje zajedničku imovinu supružnika. Zajednička imovina supružnika i njena podela biće u budućnosti još kompliovanija donošenjem novog,…
Odredbe novog Zakona o privrednim društvima, tačnije, izmene i dopune postojećeg Zakona, koje uređuju poslovno ime privrednih društva i preduzetnika, stupile su na snagu 1. oktobra 2018. godine. Istima su predviđene određene izmene ali su osnovna pravila u vezi sa poslovnim imenom ostala nepromenjena.
Presudom od 21.09.2017. godine Privrednog suda u Beogradu, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena je apsolutna ništavost odredba Ugovora o izdavanju bankarske garancije kojom se Nalogodavac tužilac) obavezuje da Banci garantu (tuženom), pre izdavanja garancije, plati troškove obrade zahteva za izdavanje garancije u visini od 1% od iznosa garancije. Istom presudom,…
