Privredno pravo
OSNIVANJE DOO ONLINE
U ovom trenutku još uvek je moguće osnivanje doo odlaskom u APR, ali uskoro će novi vlasnici svoju firmu moći da osnuju samo online…
Dragana Vidaković
18. mart 2022.
U ovom trenutku još uvek je moguće osnivanje doo odlaskom u APR, ali uskoro će novi vlasnici svoju firmu moći da osnuju samo online…
Ukoliko ne želite više da budete član, odnosno jedan od vlasika firme, imate pravo da iz firme istupite. To pravo odnosi se na sve vlasnike firme, bez obrzira na procenat učešća ili visinu udela. Ono šta se razlikuje kada je u pitanju istupanje jeste da li član istupa dobrovoljno ili za to postoji opravdan razlog. U slučaju postojanja opravdanog razloga, istupanje iz društva može biti,…
Ulazak novog člana u društvo. Društvo sa ograničenom odgovornošću najčešće osnivaju 2 do 3 lica, koja se dobro poznaju ili u najmanju ruku imaju zajedničke poslovne interese i ciljeve. I pored toga, često se javlja potreba ulazak novog člana u društvo. Zašto? Na prvom mestu, to može biti slučaj kada jedan član društva želi da napusti društvo i svoj udeo prenese na neko drugo lice.
Da, moguće je da se izvrši prelazak preduzetnika u doo (društvo sa ograničenom odgovornošću). Ovaj prelazak nije „direktan“ jer ustvari doazi do gašenja preduzetnka i nastavljanja delatnosti u formi doo. Iako zvuči komplikovano, u pitanju je jedan postupak koji će u ovom tekstu biti detaljno objašnjen. Zašto vršiti prelazak preduzetnika u DOO: Prvi i najčešći razlog je trenutak kada godišnja primanja preduzetnika pređu 6 miliona dinara. U tom trenutku, preduzetnik,…
Otvorili ste firmu u formi preduzetnika i došlo je vreme prve naplate. Prvi put dolazite u situaciju da kupcu ili korisniku Vaših usluga treba da izdate fakturu. Logično da ćete sebi postaviti pitanje kako uopšte treba da izgleda faktura za paušalce. Ta faktura, odnosno račun, pre svega mora da sadrži sve elemente propisane zakonom. U suprotnom, ne samo da možete da se nađete u poreskom prekršaju već možete da budete i u situaciji da dužnik nije u obavezi da izvrši plaćanje po takvoj,…
Izmene Osnivačkog akta društva Osnivačkim aktom društva (DOO), koji može biti Ugovor o osnivanju kada društvo osniva više osnivača, ili Odluka o osnivanju društva kada društvo osniva jedan osnvač, osniva se društvo i taj akt se obavezno prilaže prilikom registracije društva u APR-u. Društvo može, a nekada je u obavezi, da vrši izmene Osivačkog akta, o čemu će ovde biti reči.
Šta je osnivački akt? Da li je to isto što i ugovor o osnivanju? Ko ga potpisuje? Šta sve mora da sadrži? Iako deluje na prvi pogled komplikovano, u ovom tekstu pojasnićemo sva pojedinačna pitanja u vezi sa Osnivačkim aktom tako da ćete imati jasnu sliku o ovom aktu, čemu služi, kako se donosi i potpisuje. Da bi se društvo (DOO) uopšte osnovalo,…
Radno angažovanje direktora-radni odnos direktora u društvu Da li se direktor zapošljava u društvu ili ne? Da li prima platu? Da li se prijavljuje na socijalno osiguranje? Odgovor na ova pitanja zavisi od toga da li društvo angažuje direktora tako što zaniva radni odnos direktora u društvu ili ne.
Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima u naš pravni sistem uveden je novi finansijski instrument – „Pravo na sticanje udela“. Isti omogućava njegovim imaocima da steknu udeo u društvu po povlašćenoj ceni. Društvo izdaje ovaj finansijski instrument tačno određenim licima koja, na osnovu njega, stiču pravo da unapred određenog dana dospelosti steknu,…
Kada društvo sa ograničenom odgovornošću odluči da izda finansijski instrument „Pravo na sticanje udela“, napre sprovodi postupak donošenja Odluke o izdavanju ovog finansijskog instrumenta na nivou skupštine društva. Nakon toga sledi registracija emisije,…
pravo na sicanje udela kao finansijski instrument daje imaocu pravo da na osnovu njega stekne udeo u privrednom društvu
Likvidacija je dobrovoljni način prestanka privrednog društva-odlukom njegovih članova. Za razliku od stečaja, društvo prestaje likvidacijom samo kada je likvidno, odnosno kada društvo ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze. Pored likvidacije koja je otpočeta i sprovedena odlukom društva, postoji i prinudna likvidacija. Ovaj tekst baviće se samo dobrovoljnom likvidacijom. Postupak dobrovoljne likvidacije uređen je Zakonom o,…
Akcionar koji stekne najmanje 90% kapitala i akcija sa pravom glasa, ima pravo da prinudno otkupi sve akcije preostalih akcionara. Osnov za prinudni otkup jeste Odluka o prinudnom otkupu akcija koju donosi skupština akcionara. Odluka o prinudnom otkupu mora biti doneta u zakonitoj proceduri, sa zakonitim sadržajem. Ukoliko neko od preostalih akcionara smatra da je,…
Svi akcionari i članovi privrednog društva raspolažu kontrolom nad zakonitošću odluka skupštine. Međutim, pobijanje odluke skupštine može se ostvariti samo u sudskom postupku, iz tačno određenih razloga i u ograničenom roku. Ova pravila je veoma važno znati i slediti jer bez poštovanja istih nije moguće ispitiati zakonitost odluka skupštine. Nešto drugačija,…
Sigurni smo da ste više puta pročitali objavu „Obavezno evidentiranje stvarnih vlansika u APR-u“, ostavši sa pitanjem ko su stvarni vlasnici privrednih društava i kako se evidentiraju. Ovaj tekst daje odgovore upravo na ova pitanja, nakon čega ćete lako moći da izvršite evidentiranje stvarnih vlasnika. Par minuta čitanja ovog teksta omogućiće Vam da ovo misteriozno evidentiranje precrtate sa Vaše „to-do“ liste i nastavite mirno sa svojim poslovanjem.
Kada jedan akcionar, samostalno ili zajedno sa povezanim licima, stekne najmanje 90% snovnog kapitala društva i najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, takv akcionar (otkupilac) stiče pravo na prinudni otkup svih akcija preostalih akcionara. Tada ostali akcionari ne mogu da biraju da li će njihove akcije biti prinudno otkupljenje ili ne. Akcionari, međutim,…
Odredbe novog Zakona o privrednim društvima, tačnije, izmene i dopune postojećeg Zakona, koje uređuju poslovno ime privrednih društva i preduzetnika, stupile su na snagu 1. oktobra 2018. godine. Istima su predviđene određene izmene ali su osnovna pravila u vezi sa poslovnim imenom ostala nepromenjena.
Presudom od 21.09.2017. godine Privrednog suda u Beogradu, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena je apsolutna ništavost odredba Ugovora o izdavanju bankarske garancije kojom se Nalogodavac tužilac) obavezuje da Banci garantu (tuženom), pre izdavanja garancije, plati troškove obrade zahteva za izdavanje garancije u visini od 1% od iznosa garancije. Istom presudom,…