Kada jedan akcionar, samostalno ili zajedno sa povezanim licima, stekne najmanje 90% snovnog kapitala društva i najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, takv akcionar (otkupilac) stiče pravo na prinudni otkup svih akcija preostalih akcionara. Tada ostali akcionari ne mogu da biraju da li će njihove akcije biti prinudno otkupljenje ili ne. Akcionari, međutim, mogu da kontrolišu cenu otkupa i zakonistost postupka.
Napomena: Ovo predstavlja samo pravo takvog većinskog akcionare, ne i obavezu. Preostali akcionari takođe imaju pravo da takvom većinskom akcionaru svoje preostale akcije prinudno prodaju, u skladu sa zakonom.
Kako se sprovodi prinudni otkup
Akcionar koji stekne 90%akcija ima pravo da Skupštini akcionara predloži donošenje Odluke o prinudnom otkupu akcija. Odluka o prinudnom otkupu Skuoština akcioanra usvaja običnom večinom glasova. Odluka se obavezno registruje u APR-u i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vredosti (Centralni registar hov). Rok za registraciju je od 3 radna dana.
Centralni registra hov sprovodi prinudni otkup akcija na osnovu Rešenja o prinudnom otkupu koje prethodno donosi na zahtev otkupioca. Uz zahtev otkupilac prilaže donetu Odluku o prinudnom otkupu zajedno sa pripadajućom pratećom dokumetnacijom. Otkup se sprovodi prebacivanjem akcija sa računa akcionara na račun otkupioca. Ovo uz istovremenu isplatu cene akcionarima sa računa na koji je otupilac prethodno deponovao novac namenjen za prinudni otkup.
Kako se određuje cena akcija u prinudnom otkupu
Postoje dva načina određivanja cene akcija prema našem Zakonu o privrednim društvima. Bez obzira na način utvrđivanja, cena po kojoj će akcije biti otkupljenje mora biti sadržana u Odluci o prinudnom otkupu
Prvi (redovni) način jeste utvrđivanje cene po tržišnoj vrednosti akcija. Tržišna vrednost se može utvrditi ukoliko su akcije likvidne (postoji potrebna količina trgovanja). Ukoliko u akcije nisu likvidne ili ukoliko je u pitanju akcionarsko društvo koje nije javno, situacija se menja. Tada se otkup vršiti po ceni koja je najviša vrednost između knjigovodstvene vrednosti i procenjene vrednosti akcija od strane ovlašćenog procenjivača. Vrednost akcija se uvek utvrđuje najkasnije 3 meseca pre Odluke o prinudnom otkupu.
Drugi (izuzetni) način odnosi se na slučaj kada je otkupilac stekao 90% akcija i prava glasa na osnovu ponude za preuzimanje. Takva ponuda treba da je okončana najkasnije u roku od tri meseca pre prinudnog otkupa. Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi, prinudni otkup se sprovodi po ceni akcija datoj u takvoj ponudi za preuzimanje. Dakle, u ovom slučaju ne utvrđuje se vrednost akcija za potrebu prinudnog otkupa, već se uzima cena iz navedene ponude zapreuzimanje akcija.
Tužba za pobijanje Odluke o prinudnom otkupu akcija
Ukoliko jedna ili više akcioanra društva smatraju da je Odluka o prinudnom otkupu nezakonita, protiv takve odluke može se podneti tužba mesno nadležnom privrednom sudu. Tužbom se traži poništaj odluke i/ili naknada štete. Rok za podnšenje tužbe je 30 dana od dana donošenja Odluke o prinudnom otkupu. Nakon proteka ovog roka, tužbu više nije moguće podneti.
Tužbu može podneti akcionar (jeda ili više nih) koj i su imali pravo na učešće u radu skupštine, ako:
1) ta sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa ovim zakonom i statutom;
2) je taj akcionar od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora ili člana nadzornog odbora bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta;
3) odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa zakonom, statutom ili poslovnikom skupštine;
4) je odluka skupštine suprotna zakonu ili statutu;
5) bilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili treće lice pribavi korist na štetu društva ili drugih akcionara kroz donošenje ili izvršenje te odluke;
6) u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Ono zbog čega se ne može tužbom tražiti poništaj Odluke o prinudnom otkupu jeste razlog neprimerenosti cene po kojoj su akcije prinudno otkupljene. Postupak zbog neprimerenosti cene je posebno uređen, i sledi u nastavku teksta.
Pobijanje odluke Centralnog registra hov
U skladu sa Zakonm o upravnim sprovima, akcionari mogu podneti upravnu tužbu Upravnom sudu protiv Rešenja Centralnog registra hov kojim se odobava sprovođenje prinudnog otkupa. Prema pravilima o upravnim sprovima, tužena strana bi bila Centralni registar hov kao organ koji je doneo pobijano rešenje, dok bi otkupilac bio u ulozi zainteresovana strane. Treba voditi računa o zakonskom prekluzivnom rok za podnošenje ove tužbe koji iznosi 30 dana od dostave Rešenja.
Upravna tužba se može podeti zbog nezakonitosti Rešenja o prinudnom otkupu, i to ako:
1) u Rešenju nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt;
2) je Rešenje doneo nenadležni organ;
3) u postupku donošenja Rešenja nije postupljeno po pravilima postupka;
4) je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja;
5) radi utvrđenja da je tuženi organ ponovio svoj raniji akt koji je već poništen presudom, kao i radi utvrđenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva.
Ispitivanje primerenosti cene akcija od strane suda
Svaki akcionar društva čije su akcije predmet prinudnog otkupa, koji smatra da cena utvrđena u Odluci o prinudnom otkupu u nije u skladu sa zakonom, može tražiti utvrđenje pravične cene. Ovo predlogom sudu u roku od 30 dana od dana registracije Odluke o prinudnom otkupu, u vanparničnom postupku.
Napominjemo da više ne važi odredba iz prethodne verzije zakona, po kojoj Centralni registar hov obustavlja postupak prinudog otkupa dok traje postupak za utvrđivanje primerenosti cene akcija.
Postupak se porkreće od strane akcionara kao predlagača, protiv društva kao protivnika predlagača. Ukoliko sud utvrdi višu cenu akcija od cene iz Odluke o prinudnom otkupu, otkupilac je u obavezi da razliku sa pripadajućom zakonskom zateznom deponuje na namenski račun u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda. Iz tog iznosa se ima isplatiti razlike u ceni svim akcionarima čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa. Ako otkupilac propusti da deponuje pomenutu razliku u ceni, društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za isplatu te razlike. U tom slučaju, akcionari mogu podneti tužbu radi isplate ovog iznosa.
Pravo na isplatu razlike u ceni, ukoliko je sud utvrdi, pripada svima akcionarima čije akcije su prinudno otkupljene. Dakle, nezavino ko i koliko njih su vodili postupak.
