Prilikom razvoda braka često se pred supružnicima javi pitanje: šta je zajednička imovina supružnika? Komplikacije se, dalje, javljaju prilikom utvrđenja koji deo imovine stečene u braku pedstavlja posebnu, a koje zajedničku imovinu supružnika. Zajednička imovina supružnika i njena podela biće u budućnosti još kompliovanija donošenjem novog Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Po ovom zakonu se, prilikom kupovine nekretnine od strane lica u braku, automatski upis prava svojine vrši na oba supružnika.
Šta je zajednicka imovina supruznika
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku jeste zajednicka imovina supruznika. Dakle, u pitanju su dva uslova:
1) da je imovina stečena tokom trajanja zajednice života u braku. Dakle ne računa se imovina stečena nakon npr. rastave supružnika a pre zvaničnog razvoda.
2) da je imovina stečena radom. Dakle, ne računa se imovna stečena npr poklonom ili nasleđem.
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.
Šta je posebna imovina supružnika
Posebnu imovinu supružnika čini
1) imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka
2) imovina stečena tokom bračne zajednice deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom bez naknade
3) imovina stečenu korišćenjem intelektualne svojine
4) imovinu pribavljena isključivo sredstvima koja su posebna imovina jednog supružnika
Svojom posebnom imovinom supružnici samostalno upravljaju i raspolažu.
Zajednička imovina supruznika prilikom kupovine i prodaje nepokretnosti
Ono što je novo i što je uvedeno novim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti jeste automatsko upisivanje oba supružnika kao valsinka nepokretnosti sa udelom od po ½. Ovo bez obzira što nekretninu kupuje samo jedan supružnik. Naime, prema novom zakonu javni beležnici, prilikom overe ugovora o o kuporodaji nepokretnosti, po službenoj dužnosti podneose zahtev Službi za katastar nepokretnosti radi upisa novog vlasnika. Ukoliko je kupac lice koje je u braku, javni beležnik će automatski izvršiti upis oba supružnika kao vlasnika novog stana. Bračnost se utvršuje na osnovu na osnovu Izvoda iz Matične knjige venčanih. Jedini način da se ovakav upis izbegne jeste saglasnost odnosno izjava drugog bračnog druga da se ne radi o zajedničkoj već o posebnoj imovini kupca. Radi punovažnosti tu izjavu je takođe neophodno overiti (soleminzovati) kod notara.
Ukoliko je nepokretnost već upisana na jednog supružnika kao jedinog vlasnika nepokretnosti, u katastru može se izvršiti upis zajedničke svojine. Dovoljno je samo dostaviti izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini.
Sa druge strane, i prilikom pordaje nekretnine javni beležnici će od prodavca zahtevaju da dostavi dokaz o bračnom statusu. Ukoliko se prodavac nalazi u braku, takođe je potrebno dostaviti saglasnost supružnika za prodaju.
Deoba zajedničke imovine
Konačno, zajednicka imovina supruznika može biti podeljena. Ova mogućnost postoji u toku trjanja braka kao i tokom i nakon razvoda. Ukoliko je neka nepokretnst već upisana na oba supružnika, deoba je već izvršena.
Prva opcija je zaključivanje Sporazume o deobi u vidu javnobekežnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Ukoliko ne mogu da se sporazumeju, deobu će izvršiti sud. Ovo je moguće i u postupku za razvod braka kao i u odvojenom postupku.
Prilikom deobe, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a moguće je sporazumeti se ili dokazati veći udeo u sticanju.
(Pred)bračni ugovor
Supružnici ili budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti bračnim ugovorom. Na ovaj način se može odrediti konkretno i decidno koja imovina supružnika predstavlja posebnu, a koja njihovu zajedničku imovinu. Ovaj ugovor se obavezno zaključuje pred javnim beležnikom u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Ako su predmet ugovora nekretnine, postojanje ovog ugovora upisuje se u javni registar Službe za katastar nepokrentosti.
